Ana Marija Andraševic

ANA MARIJA ANDRAŠEVIĆ

KLAVIR


Bik – škorpija


"Carpe Diem" (ispuni dan)
(Seneka)



Svakoga dana uraditi nešto dobro I
korisno i učiniti taj dan značajnim,
jer taj dan se nikada više neće vratiti.

"Nulla dies sine linea" (Nijedan dan bez poteza)
Plinije stariji je navodio primer slikara Apela,
koji nije propuštao nijedan dan a
da nije povukao bar jednu crtu.


Tokom studija Anamarija obogaćuje repertoar, i
paralelno istražuje na drugim poljima muzike,
osnivajući hor mladih, sa kojim
radi kao dirigent, orguljaš i solista.

Prve "Male romantične kompozicije
- eksperimenti, sentimenti"
nastale su inspirisane književno-poetskim večerima
u Kući Đure Jakšića, i bile izvedene uz
recitovanje dramskih umetnika.

Od vremena sticanja diplome na temu
"Klavirsko stvaralaštvo Sergeja Rahmanjinova
– Etide Slike", Anamarija je ostala odana
delu ovog ruskog pijaniste i kompozitora.

Predavajući u školama u Beogradu,
stekla je neprocenljivo pedagoško iskustvo.
Posebno tokom rada u muz. školi
"Vladimir Đordjevic" (klavir I solfeđo),
razvila se i kao korepetitor –
što je odlika retkih pijanista.

2007. godine postaje stalni korepetitor ansambla
"EHO ODISEJA", u kojem konačno
ostvaruje svoju želju da izvodi
različite muzičke žanrove,
uključujući operski repertoar i filmsku muziku.

REPERTOAR

Bah, Mocart, Betoven,
Šopen, Šuman, Debisi, Rahmanjinov,
Granados, Sati, Čajkovski,

Anamarija, jedina u Srbiji javno interpretira dela Iranskog
kompozitora Fariborza Lačinija (persijskog Šopena)

Pored velikog broja autora napolitanskih kancona,
veoma ceni radove najvećeg stvaraoca
minimalističke muzike Filipa Glasa i
"kralja mjuzikla" E. Lojd Vebera.

Raritet je i opus nemačkog filozofa Fridriha Ničea.

Jedan od omiljenih segmenata na koncertima sa
"EHO ODISEJOM " je sviranje originalne
muzike za neme filmove.

Iz operskog repertoara izvodi dela:
Verdija, Pučinija, Vagnera,
Maskanjija, Bizea, Đordana,
Masnea, Deliba, Čilee,
Borodina i Musorgskog


Oblasti interesovanja:
Kultura zdravog života –
ekološka, zdravstvena,
I fizička, a zatim I etička,
radna i kultura dijaloga.

"Priroda je deo mene"

"Trudim se da često odlazim u prirodu.
Ona je moja duboka potreba i
mesto gde se osećam najlepše,
gde u tišini, čujem svoje misli i razmišljam o njima.
Priroda nas uči kakvi treba da budemo.
U njoj je sve jednostavno, lepo, istinito,
samo treba da učimo od nje i sačuvamo je.
Posebno volim drveće.

Veliko bogatstvo je sačuvati zdravlje,
a toga često nismo svesni dok ga ne izgubimo.

Naročito je važno kako se hranimo
i da li redovno vežbamo i krećemo se.

Ne nalazim sebe u
bezbrojnim ponavljanjima
agresivnih fizičkih vežbi,
pa su zato moj izbor
Hata-joga, šetnje i plivanje.
To mi obnavlja energiju koju utrošim u
satima provedenim za klavirom".


"MOLITVA zahvalnosti, završava moj dan"


"Lepa reč i osmeh šire toplinu ljudske ljubavi"

Veoma je važno na koji način,
nekome nešto kažemo.
Cenim toleranciju i strpljenje,
posebno u današnje vreme,
kada niko nikog ne čuje.
Mislim da nam je potrebna kultura u kojoj ćemo
živeti materijalno skromnije,
a duhovno i moralno bogatije".

Idealan spoj muzike, ritma i pokreta,
za Anamariju je ples.
"Doživljavam ga izlaskom iz sebe u prostor.
Asocira me na pokret prirode,
žubor vode, morske talase, na lišće koje treperi".
Omiljen ples joj je ća-ća-ća i rumba.

Književnost:

"Uvek me hvata panika kada pomislim koliko je
genijalnih knjiga, koje nikada neću stici da pročitam u
svom životu, a koliko sam malo i nedovoljno pročitala.
Često mi se desava da, tragajuci za nekim odgovorom
u životu, taj isti, nekad doslovno, pronađem u nekoj
rečenici u knjizi, koju sam u tom času izabrala intuitivno".

Njen izbor je, pre svega,
Sveto pismo – najuzvišenijih poruka čovečanstva.

"Mislim da bismo svaki dan morali da čitamo evandjelja"
"Sada ostaje vera,
nada i ljubav - to troje-
Ali je najveća među njima ljubav"

Pisci:
Isidora Sekulić, Dostojevski, Tolstoj, Čehov,
Zilahi, Dučić, Justejn Gorder …

Omiljena dela:
Pisma iz Norveške, Saputnici (Isidora Sekulić)
Blago cara Radovana, Gradovi i himere (Dučić)
Božanstvena medicina (Petar Stanković)
Opomena duši (Hermes Trismegistos)
Plavi plamen (Halil Džubran)
O prijateljstvu i bratstvu u Bogu (Al Gazali)
Sedam princeza (Nizami)

"Omiljeni pesnik mi je Sergej Jesenjin.
Uvek sam na granici da zaplačem
čitajuci njegovu poeziju,
njegove pesme bude u meni najdublje emocije.
Pismo majci, Pesma o keruši i njenih
sedam malih kučića, zbirka "Persijski motivi "
(Pitam se šta bi tek napisao Jesenjin da je
ostvario svoju želju da poseti Persiju,
zemlju Hajama, Sadija, Hafiza?)

"Ako jednom odeš, nemoj se okrenuti,
Jer ako se okreneš moraš se vratiti,
A ja ne želim da se vratiš odlazeći"

Omiljeni haiku:
"Zimski šumarak. Mesec.
Stojim, zaboravivši na to
da treba da tugujem"

Slikari:
"Boja je proizvod vode i njene atmosfere" - Klod Mone

Impresionizam
Klod Mone – Most kod Arzenteja i Beli lokvanji
Sviđa mi se atmosfera i priroda kakvom je on vidi.
Dok posmatram njegove slike imam utisak
da one dišu, osećam miris i blagi povetarac.

Tema koja me najviše podstiče na razmišljanje je
Rembrantova slika Povratak izgubljenog sina, po
biblijskoj priči, karakter likova i težnja ka savršenstvu.

Volela bih da imam dar da umem da slikam.
Jedna od omiljenih emisija
iz školskog programa
bila mi je "Slikari i vajari "

Nauka:
"Ponosim što je, Nikola Tesla, vizionar, čarobnjak,
baš Srbin!"

Režiseri:
Alfred Hičkok
Serđo Leone
Orson Vels
Frensis Kopola
Roman Polanski
Federiko Felini
Ingmar Bergman

Omiljeni filmovi:
Iranski film Deca neba (1989)
indijski Seti se moje pesme
Imitacija života (1959)
Doktor Živago, Lovac na jelene,
Ta divna stvorenja,
mjuzikl Šerburski kišobrani

Posebno drag mi je turski film iz 1977.
"Plači srno moja" (Devojka sa crvenom maramom),
iz kojeg citiram divnu misao:
" Posle svega, čak i prijateljski potok staje.
Lišće se suši i opada.
Kiša staje, sunce izlazi.
Šta je bila ljubav?
Ljubav, to je priznanje da pripadamo jedno drugom,
topla prijateljska ruka, ljudski napor.
Ljubav je dobrota.
Ljubav, to je ljudski trud! "

Filmska muzika:
Mišel Legran
Enio Morikone
Vangelis
Alan Silvestri
Henri Mancini
Džems Horner
Džon Karpenter
Fransis Laj
Džon Vilijams
Maks Stajner
Alfred Njumen