IDEOLOOGIJA

BIOGRAFIJA » IDEOLOOGIJA

MANIFEST

Specifičnosti identiteta "Eho Odiseje" kao pokreta za razvoj stvaralačkih potencijala
kreativnih individualaca, teurgijskog karaktera, ogleda se u ciljevima koje sprovodi:

- razvoj kritičke svesti na didaktičkim osnovama, posebno kod mladih
- stimulacija samostalnog obrazovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
- afirmisanje vidova stvaralaštva skromnim sredstvima . . . . . . . . . . . .
- okupljanje talentovanih pojedinaca – entuzijasta . . . . . . . . . . . . . . .
- pružanje prilike onima, koji nemaju uslove za umetničko izražavanje

EHO ODISEJA otvara vrata za saradnju svima koji žele da doprinesu višem nivou
kulturno-istorijske svesti, putem umetnosti (pevanje, sviranje, gluma, pisanje, itd.)

"Verujem da je mašta jača od znanja.
Da je mit moćniji od istorije.
Da su snovi snažniji od činjenica.
Da nada uvek pobeđuje iskustvo.
Da je smeh jedini lek za tugu.
I verujem da je ljubav jača od smrti".
(Robert Falgam)



"EHO TEATAR" ..
.. kao originalna forma, nastala na sinkretičkoj osnovi, stimuliše razvoj novih vidova prezentovanja umetničkih sadržaja u koncertnim salama. Po uzoru na antički orfički misterij, odenut u novo ruho,
"Eho teatar" se publici obraća simbolički, spajajući umetnost i nauku.



EHO ODISEJA
čuva nasleđe starog, danas zaboravljenog, stila pevanja, (kasnoromantični-veristički belkanto XIX veka), koji je u svojoj estetici zadržao postulate najviših dometa vokalne umetnosti prošlosti.

Ovim stilom nekada davno su pevali:

E. Karuzo, F. Tamanjo, L. Nordika, E. Burcio, M. Batistini, R. Ponsel, T. Rufo, H. Mardonez,
A. Pinto, F. Litvin, M. Galvani, N. de Anđelis, A.Pertile, G. Mazini, Lauri Volpi, K. Mucio,
E. Tarner, K. Kančini, A. Reali i dr.




EHO ODISEJA
promoviše svaki oblik razvoja kritičkog mišljenja i odnosa prema
vladajućim vrednosnim kriterijumima, uvreženim konvencijama i formalnim autoritetima.

G. Maler je tvrdio da muzika "treba da bude sagledavanje iznad stvari ovoga sveta" i da ne sme da se svede na "dekorativno opravdavanje poretka ovoga sveta".

M. Prust : "Umetnost je selektivno ponovno stvaranje stvarnosti koje se vrši prema metafizičkim vrednosnim sudovima umetnika."

L. Tolstoj : "Umetnost je ono ljudsko delovanje kojim pojedinac drugima svesno prenosi svoja
osećanja i iskustvo, putem određeniih spoljnih znakova, da kod drugih koje njegovo delo dotakne,
izaziva ista ta osećanja i doživljaje."

N. Berđajev: "Stvaralački čin umetnika je po svojoj suštini nepokoravanje ovom svetu i njegovoj izopačenosti već smeli proboj ka svetu lepote. Umetničko stvaralaštvo, kao i saznanje, nije odraz puke stvarnosti, već je dodavanje onoga što u njoj još ne postoji. Moderna umetnost, je pre svega kriza umetnosti i kulture. Savremeni akademizam u umetnosti je uvek izveštačen i nije lep. Duh muzike je u našoj epohi postao malograđanski duh. Muziku su načinili omiljenim odmorom i buržoaskom razonodom, koja ni na šta ne obavezuje, ali zato lišava volje, omogućava prividni prelazak u drugi svet. Teurgija je umetnost koja stvara drugi svet, drugo biće, drugi život, lepotu kao postojanje. Teurgija je zajedničko delovanje čoveka sa Bogom, njihovo stvaralaštvo. Nova umetnost mora da dovede do teurgije. Teurgija je imanentno-religiozna umetnost. Teurgija je slobodno stvaralaštvo, oslobođeno od nametnutih pravila ovoga sveta, ali koje stvara lepotu. U teurgijskoj umetnosti se stapaju svi oblici ljudskog stvaralaštva. Teurgija je unutrašnji ostvareni vrhunac stvaralaštva umetnika. Teurgijska umetnost je zajednička. Ideal akademsko-klasične umetnosti je – prosečan, ograničen ideal, koji sprečava manifestovanje najdubljih odlika umetnosti. Jer konačna suština svake prave umetnosti je religiozna."

N.Tesla: „Živimo u dobu tehničkog razvitka koji doprinosi našoj udobnosti i sigurnosti egzistencije, ali koji ne ide u pravcu kulture i prosvetljenja. Naprotiv, on uništava ideale... Pravi razlog nacionalnih propasti je nesposobnost čovečanstva da razrešava socijalne, moralne i duhovne probleme. Sve dok je borba za egzistenciju takva da samo najjači preživljavaju, zdrav razvoj biće pod uticajem individualzima. Slabljenje sistema ispravnog ličnog reagovanja, potiskivanje originalnog napora i inicijative, kao i smanjivanje stvaralačkih sposobnosti, uvećavaće propuste i našu rasu postepeno dovesti do divljaštva i nestajanja. Takav kraj preti našoj današnjoj civilizaciji“.

Vasilije Milinović: "U nama aktuelnom svetu menadžera, u kome morate postati "ukalupljeni objekt" ukoliko želite uspeti, kritičko mišljenje ima naročitu vrednost. Tako se danas kultura i njena teorija izvrću u svoju suprotnost svaki put kad pokušavaju afirmisati određene tokove savremenosti, bez ikakve kritičke zadrške ili kada se postavljaju kao puki posmatrači. Naprosto, ovo je vreme raznih simulacija, a istina se usled svojih mnogih oblika više ne razlikuje od laži i jedino se kritičko mišljenje suštinski odupire proizvodnji tih virtuelnih svetova. Još nijedna tajna policija ili marketinška agencija nije uspela da "proizvede" neko umetničko ili intelektualno remek-delo. Zato se istina koju nudi umetnost i s njom povezano kritičko mišljenje, razlikuje od svih dnevno-političkih, lažnih istina, koje nam se svaki dan serviraju preko mas-medija. Ta istina je trajnija, jer se ona kladi na večnost, a njena najveća snaga je u tome što svaku "istinu" može da dovede u pitanje, pa čak i onu o samoj sebi. Kritički subjekt, tako, ne daje toliko odgovore, koliko postavlja pitanja; i to nezgodna pitanja, pitanja koje mnogi ne žele da čuju. Zapravo, kritičko mišljenje nije ništa drugo nego - sloboda, a u celokupnoj stvarnosti našeg vremena, izgleda da ne postoji važnije i urgentnije pitanje od ovog – pitanje slobode."